Šta se krije iza kilograma
Zašto ne uspevamo da smanjimo kilograme? Biologija povratka kilograma (weight regain) i adaptacija organizma
prof. dr Vladimir Jakovljević
Katedra za fiziologiju
Na samom početku razmatranja ove problematike treba pomenuti dobro poznatu, ali često zaboravljenu činjenicu: gubljenje težine je težak proces za naše telo. Istraživanja pokazuju da 80 do 95 procenata ljudi koji su smršali povrate prvobitnu težinu u roku od 3 do 5 godina.
Naučnici smatraju da povratak kilograma nije neuspeh discipline. Hormonski status, genetika, pa čak i evolutivne adaptacije, teraju naš organizam da se protivi gubitku kilograma – povećavajući glad, usporavajući metabolizam i podstičući povratak na staro stanje. To je zapravo biološka borba tela koja reflektuje svu neopravdanost našeg naivnog očekivanja da će jednom postignuta željena težina naprosto ostati na toj zadatoj vrednosti.
Kontraregulatorni mehanizmi organizma
Sve je više dokaza koji ukazuju na to da, kada izgubimo težinu, organizam aktivira nekoliko kontraregulatornih mehanizama sa ciljem nadoknade izgubljene mase. Ovi mehanizmi najčešće uključuju koordinisane promene u:
- Metabolizmu;
- Hormonima koji regulišu apetit;
- Neuronskim krugovima mozga;
- Metabolizmu masnog tkiva;
- Crevnom mikrobiomu.
Metabolička adaptacija i „adaptivna termogeneza“
Metaboličku adaptaciju karakteriše smanjenje brzine metabolizma u mirovanju (RMR) i ukupne dnevne potrošnje energije (TDEE) nakon gubitka težine. Ovaj proces se često opisuje kao „adaptivna termogeneza“, što odražava fiziološka prilagođavanja koja štede energiju tokom perioda kalorijskog ograničenja.
Nakon gubitka težine, signali povezani sa apetitom često se pojačavaju dok se potrošnja energije smanjuje, stvarajući disbalans koji favorizuje postepeni povratak težine. Nedavne studije su pokazale da je osobi koja je smršala potrebno znatno manje kalorija da bi održala energetski balans nego osobi iste težine koja nikada nije bila gojazna.
Hormonska kaskada: Borba između gladi i sitosti
Gubitak težine, pogotovo ako je značajan, izaziva promene u koncentraciji hormona koji aktivno podstiču ponovno uzimanje hrane:
- Leptin („hormon sitosti“): Njegova koncentracija izrazito opada, što izaziva fiziološku kaskadu koja suzbija funkciju štitne žlezde i pojačava nagon za hranom.
- Grelin („hormon gladi“): Njegov nivo ostaje povišen mesecima nakon mršavljenja, čime se telo konstantno stimuliše na kalorijski suficit.
- Ostali hormoni: Peptid YY (PYY), holecistokinin (CCK) i glukagonu-sličan peptid-1 (GLP-1) takođe se smanjeno proizvode.
Ove promene utiču na povećanje veličine i učestalosti obroka, uz istovremenu sklonost ka energetski bogatoj hrani kako bi se što pre obnovile iscrpljene zalihe masti.
Odgovor mozga i „memorija gojaznosti“
Upotrebom magnetne rezonance (MRI) otkriveno je da nagli gubitak težine menja reakciju mozga na signale iz hrane, pojačavajući neuronske reakcije na stimuluse, što povećava podložnost prejedanju.
Kada je reč o ćelijskim mehanizmima, same masne ćelije poseduju svojevrsnu „memoriju gojaznosti“. Čak i nakon velikog gubitka težine, adipociti (masne ćelije) mogu zadržati specifične epigenetske markere koji ih drže spremnim za brzi povratak u prethodno stanje. Ovi markeri omogućavaju telu da lakše aktivira puteve skladištenja masti nego što je to slučaj kod osoba koje nikada nisu bile izložene gojaznosti.
Uloga crevne mikrobiote
Na kraju, mikrobne zajednice u našem gastrointestinalnom traktu deluju kao metabolički organ koji utiče na deponovanje energije. Utvrđeno je da nakon gubitka težine sastav „mikrobioma gojaznosti“ često opstaje, što doprinosi usporavanju metabolizma. Na ovome se bazira uspeh novih procedura, kao što je autologna transplantacija fekalne mikrobiote (AFMT), koja je povezana sa manjim povratkom težine, posebno ako se kombinuje sa mediteranskom ishranom.
Zaključak
Konvergencija kompleksnih metaboličkih, hormonskih i ćelijskih mehanizama pokazuje da gojaznost moramo konačno posmatrati kao hroničnu i recidivirajuću bolest koja zahteva dugoročno, stručno vođeno lečenje, a ne samo kratkotrajnu dijetu.
Literatura: