Šta se krije iza kilograma
Poremećaj spavanja i gojaznost – pogubna dvosmerna veza!
Doc. Dr Prim. Marko Stojanović
Endokrinolog
Pandemija gojaznosti nastavlja da izaziva lekare, naučnike i zakonodavce uprkos velikim naporima da je bolje razumemo i zaustavimo. Ovaj fenomen, relativno nov u odnosu na čitavu našu evoluciju koja nas je pripremala više za glad nego za obilje hrane, podudara se i individualno i globalno sa progresivnim skraćenjem vremena i kvaliteta spavanja. Gojaznost i poremećaji spavanja su usko povezani na dvosmeran način. Nedovoljno ili nekvalitetno spavanje doprinosi pojavi i progresiji gojaznosti koja različitim uticajima dalje pogoršava spavanje. U srži ovog problema leže poremećaji cirkadijalnog ritma. Više od četvrtine svetske radne snage radi po smenama. Veštačka svetlost i kontinuirano dostupna hrana i zabava omogućavaju da se naš prirodni ritam spavanja i hranjenja narušava iz različitih razloga. Ovo je u sudaru sa našim izvornim genetskim programom koji je nepromenjen poslednjih 10,000 godina i nemoćan da se brzo prilagodi drastičnim i brzim promenama načina života.
Naš organizam je opremljen cirkadijalnim ritmom koji se usklađuje sa ritmom spavanja i budnosti, svetlosti i mraka, i ritmom obroka, sa ciljem da obezbedi stabilnost bioloških funkcija uprkos variranju spoljne sredine. Na taj način se teži optimizaciji energetskog balansa, anticipaciji spoljnih promena i funkcionalnoj raspodeli procesa kao i usmeravanju unetih nutrijenata put sagorevanja ili put skladištenja. Cirkadijalno variraju apetit, pokretljivost i lučenje u sistemu za varenje, termogeneza, lučenje insulina i adipokina i drugi vitalni procesi. Umor i neispavanost potenciraju osećaj gladi i žudnje za visoko kalorijskom hranom. Dovode i do smanjene kontrole nad veličinom porcija. Istovremeno smanjuju motivaciju za fizičko vežbanje, promovišući dodatno dobijanje u težini. Konzumacija obroka van vremena koje diktira cirkadijalni ritam, susreće organizam nespremnim za efikasnu potrošnju i promoviše skladištenje u vidu masti.
Melatonin je glavna karika koja povezuje hroničnu deprivaciju sna sa epidemijom gojaznosti i kardio-metaboličkih komplikacija. Ovaj hormon koji noću sekretuje epifiza (pinealna žlezda) je kratkog polu-života i bez mogućnosti deponovanja, a deluje na receptore širom organizma. Fascinantan je njegov uticaj na smeđe masno tkivo – visoko aktivni metabolički organ jedinstven za sisare koji pretvara višak energije u toplotu. U gojaznosti je narušena funkcija smeđeg masnog tikva i ono se pretvara u metabolički nepovoljno belo masno tkivo. Poremećen rad epifize kao centralnog sinhronizatora, ili što je najčešće, narušavanje njenog ritma savremenim načinom života, dovode do suptilnih ali važnih promena koje se ogledaju u pojavi i progresiji gojaznosti, insulinske rezistencije i rizika za šećernu bolest, masne promene jetre i arterijsku hipertenziju. Svetlosni puls u periodu tame već u roku od 5 minuta prekida sekreciju melatonina. Nizak nivo melatonina i prekid njegovog lučenja doprinose gojaznosti.
U začaranom krugu koji se nastavlja, višak masnog tkiva je izvor opasne hronične inflamacije kao i vodeći faktor rizika za obstruktivnu apneu (prekide disanja) u spavanju koja ishodi fragmentisanim i neokrepljujućim snom i smanjenim nivoom kiseonika u krvi. Raskidanje ovog začaranog kruga zahteva posvećivanje pažnje navikama u vezi sa spavanjem, hranjenjem, fizičkom aktivnošću i ukupnim stilom života. Korisne strategije uključuju negovanje ranijeg odlaska na počinak i izbegavanje veštačke svetlosti noću, naročito plave svetlosti elektronskih ekrana. Adekvatan nivo melatonina poboljšava se redovnim i kvalitetnim snom. Bolja regulacija rada u smenama bi trebalo da bude predmet javno-zdravstvenih napora radi zaštite cirkadijalnog ritma i ukupnog zdravlja stanovništva. Važna je stalnost vremena obroka i izbegavanje velikih obroka i alkohola ili kofeina kasno uveče. Rekreativna fizička aktivnost je od velike pomoći za kvalitet sna i redukciju telesne mase, a poželjno je da se odvija u vreme obdanice. Preporučuju se namirnice koje su bogate samim melatoninom (trešnje, špargle, nar, masline, grožđe, brokoli, krastavac, orasi, suncokret i druge) ili njegovim prekursorom triptofanom (sir, piletina, ćuretina, riba, spanać, pasulj, banane, ječam, ovas i druge). Melatonin se može unositi i kao suplement u večernjim časovima, i ima povoljan antioksidantni, imunomodulatorni i neuroprotektivni efekat.
Boljim razumevanjem i svestranom podrškom svom unutrašnjem satu možemo poboljšati kvalitet spavanja, regulaciju metabolizma, kontrolu telesne mase i ukupnog zdravlja.
Literatura: